Close
Vatroslava Lisinskog 19 11000 Beograd

ČAGA – kapsule

1.200 RSD

Sibirska čaga je gljiva koja raste na ruskim brezama i ispoljava snažno antioksidativno i imunoprotektivno dejstvo.

Kategorije: , Oznaka proizvoda:

Opis

LEKOVITOST SIBIRSKE ČAGE

Utvrđena je efikasnost sibirske čage kod:

  • Gastritisa, čira i kolitisa
  • Bolova u stomaku
  • Heliko bakterije i kandide
  • Upalnih procesa
  • Kiselosti organizma
  • Kožnih bolesti (psorijaza i ekscemi)
  • Bolesti kostiju
  • Onkoloških bolesti
  • Poboljšanja apetita i sna
  • Ublažavanja negativnih pojava hemoterapije
  • Bolesti nervnog sistema (alchajmer, parkins, depresija)
  • Skidanja lošeg holesterola
  • Hroničnog umora
  • Jačanja imuniteta
  • Regulacije nivoa šećera u krvi
  • Gihta
  • Odličan izvor antioksidativnih enzima
  • Reguliše krvni pritisak
  • Reguliše rad srca
  • Prirodni izvor melanina za lepu i zdravu kožu
O SIBIRSKOJ ČAGI
Čaga je parazitska gljiva, koja raste na ruskim brezama, na visini između 10-30 metara . Nazivaju je parazitom, jer upija sve lekovito sadržano u korenju, stablu i granama breze i sve te supstance daje ljudima. Obično raste u severnim krajevima Sibira, gde se temperatura spušta i do -40° C. Ima izgled crne ispucale mase, nepravilnog oblika. Sibirska divlja čaga se sakuplja nakon određenog broja godina parazitiranja na drvetu breze,  kada je najlekovitija. Obično, posle 25 godina. Tek tada količina lekovitih supstanci dolazi do najvišeg nivoa koji je potreban svima nama.
Čaga je bogata: aminokiselinama, enzimima, oligoelementima (bakar, selen, cink, mangan, germanijum), mineralima: magnezijum, kalcijum, kalijum, natrijum, gvožđe, fosfor; vitaminima B1, B2, B5, vitaminom K, vitaminom D2 (ergosterolom), koga druge biljke inače ne poseduju. Čaga je moćan izvor više vrsta polisaharida- beta glukana, triterpena, sterola, saponina, inotodiola, trametenolične kiseline, SOD enzima i njenog glavnog sastojka betulinske kiseline, za koju je dokazano da uništava kancerogene ćelije.

Ova izuzetna medicinska gljiva sadrži preko 200 nutritivnih supstanci.

Svetski poznata ličnost, ruski disident i nobelovac Aleksandar Solženjicin, uveo je Čagu u zapadni svet kroz svoj roman „Odeljenje za rak“, objavljen 1969. godine. U ovom dirljivom, autobiografskom delu, Solženjicin opisuje kako ga je lečenje Čagom izvuklo iz kandži najteže bolesti, iz poslednjeg stadijuma raka i izvelo u novi život, koji je trajao još 55 godina (1918-2008).

O ovoj moćnoj gljivi pisali su i Sbitnjeva Evgenija u knjizi pod imenom „Čaga gljiva protiv 100 bolesti“; pisac Danilov Nikolaj Ilarionovič „Lekovita Čaga“, zatim knjiga o najnovijim naučnim istraživanjima i kliničkim ispitivanjima, pod naslovom „Čaga – gljiva senzacija“, čiji je autor najčuvenija doktorka fungi-terapeut Irina Filipova, inače autorka lepeze knjiga o lekovitim gljivama.

Preparati od Čage danas se proizvode u različitim formama: ekstrakt u kapsulama, ekstrakt u prahu i čaj. Razlika je u tome, što je čaj osušena Čaga, a ekstrakt Čage koncentrat biološki aktivnih supstanci, izvučenih iz tela ploda Čage i ima jačinu nekoliko desetina puta veću u odnosu na čaj.