ALERGIJA NA HISTAMIN

Šta je histamin? Kako nastaje alergija?

U poslednje vreme sve se više spekuliše na temu intolerancije na histamin iz namirnica.

Histamin je supstanca koja se može uneti hranom, ali nastaje i endogeno, u oraganizmu.

Hemijski predstavlja organsko jedinjenje azota koje pokreće mnoge biološke reakcije. U medicini je odavno poznato da je histamin pokretač akutnih alergijskih reakcija. Preko svojih receptora, uzrokuje kontrakciju glatkih mišića, povećava propusnost krvnih sudova i sekreciju sluzi, uzrokuje lupanje srca, promene krvnog pritiska, aritmije, produkciju želudačne kiseline, učestvuje u stvaranju krvnih elemenata, zarastanju rana…

Alergija nastaje onog trenutka kada organizam specifično odreaguje na ponovo uneti histamin (antigen) stvaranjem tzv fiksiranih antitela.

Postoje dva tipa preosetljivosti organizma na histamin iz hrane:

–        ciklička preosetljivost, pri kojoj je stepen alergičnosti zavisan od učestalosti alergogene hrane i

–        stalna preosetljivost, koja postoji u svakom trenutku, nezavisno od toga koliko je vremena prošlo od uzimanja alergogene hrane.

Kada je reč o prvom tipu preosetljivosti, alergičnost se vremenom može izgubiti, dok se u drugom  tipu to retko dešava.

Količina unete hrane i brzina konzumacije utiču na pojavu i težinu alergije.

1.      Koji su simptomi? S obzirom na to da su slični alergijskim reakcijama uopšte, postoji li neki specifičan simptom?

Simptomi alergije na histamin se mogu podeliti po regijama na telu gde se promene najčešće javljaju:

Problemi sa želudačno-crevnim sistemom (bolovi i grčevi u stomaku, zatvor, dijareja, mučnina i povraćanje);

Glava (crvenilo i otečenost lica, migrene, glavobolje, nesvestica, zapušen nos, ili pojačana sekrecija iz nosa);

Koža (osip praćen crvenilom i svrabom, koprivnjača);

Grudni koš (astma, aritmija, otežano disanje);

Takođe, simptomi mogu biti i anksioznost, osećaj hladnoće, pad krvnog pritiska, nesanica.

Simptomatologija alergije na histamin ima široku lepezu, tako da se ne može istaći po specifičnosti.

2.      Na koji se način razlikuje od intolerancije na hranu bogatu histaminom?

Intolerancija na histamin iz hrane nije praćena imunim odgovorom, odnosno stvaranjem antitela i često je posledica problema sa metabolizmom i varenjem. Kod alergije na histamin javlja se imuni odgovor, koji se ogleda u stvaranju antitela, koji se zovu imunoglobulini (IgE).

3.      Koje su to namirnice koje ga sadrže kao aktivni sastojak ili čijom razgradnjom nastaje?

Hrana čijom se konzumacijom može povećati nivo histamina u organizmu je:

dimljeno meso i mesne prerađevine, dimljena i konzervirana riba, riba koja nije svježa, riblji umaci,

kiseli kupus, paradajz, spanać, patlidžan, avokado, pečurke, konzervirano povrće, jagode, banane, papaja, kivi, ananas, mango, mandarine, grejp, vinsko sirće, balzamiko, soja sos, sir, senf, kečap, semenke suncokreta, čokolada, hleb i peciva pripremljena s kvascem, kikiriki, indijski orah, orasi.

4.      Kako nivo histamina u hrani zavisi od svežine, odnosno dozrevanja namirnica, koliko se dugo jednom pripremljeno jelo može koristiti – podgrevati ako je toplo ili koliko se dana može servirati, ako je npr. dezert?

Nivo histamina u namirnicama zavisi od procesa dozrevanja i stepena svežine, što se direktno reflektuje na intenzitet nepodnošenja određene vrste hrane. Kuvano jelo ne treba čuvati više od dva dana u frižderu, što važi i za dezert. Svakim satom više se povećava histaminski potencijal jela.

5.      Koliko se dugo može koristiti  danas kupljeno voće i  povrće? Da li se hrana ubajati i pre nego što pobuđa?

Voće i povrće, posle branja, je potrebno u što kraćem vremenskom periodu rashladiti. Brzo rashlađivanje plodova nakon berbe veoma je važno, jer se na taj način usporava proces zrenja i produkcija potencijalnog histamina. Najsigurnija kupovina ovih namirnica je u velikim marketima, gde postoji kontrolisani tretman. Na nama je da obezbedimo dalje pogodne uslove za čuvanje i da ne stvaramo nepotrebne zalihe. Duže i neadekvatno čuvanje voća i povrća može intenzivirati razne mikrobiološke i enzimske procese, koji se golim okom i ne mogu primetiti. Jedan od vidljivih procesa truljenja je kontaminacija gljivicom sive buđi.

6.      Zbog čega se često preporučena riba u ovom slučaju pre izbegava?

Riba je izuzetno korisna namirnica u ishrani dece i odraslih, posebno za kardiovaskularni i nervni sistem. Zbog visokog sadržaja aminokiseline histidin u ribi, potrebno je biti oprezan u procesu čuvanja i pripremanja ove namirnice. Riba se čuva na niskim temperaturama, ispod 4 stepena. U slučaju veće temperature, histidin se razlaže i oslobađa se histamin. Takođe, procesi obrade ribe, mogu povećati sadržaj histamina u njoj, pa u slučaju osetljivosti, treba izbegavati konzerviranu i usoljenu ribu.

7.      Koje su (još) namirnice na spisku zabranjenih?

Pored navedenih namirnica, koje prirodno sadrže histamin, postoje i one koje izazivaju njegovo oslobađanje u organizmu. Među njima su kravlje mleko, kikiriki, jagode i razni aditivi i konzervansi koji se mogu naći u industrijskoj hrani. Postoje i namirnice koje blokiraju enzimsku razgradnju histamina u crevima, a to su energetska pića, crni i zeleni čaj.

8.      S kojim voćem i povrćem u predstojećim letnjim danima treba biti posebno oprezan?

Pored pobrojanih vrsta voća i povrća sa visokim nivoom histamina i vrsta koje izazivaju njegovo stvaranje u organizmu, potrebno je u letnjem periodu izraziti oprez prema salatama od ovih namirnica, jer visoke temperature, dodatak šečera, mleka, jogurta i sira mogu pogoršati stvari. Posebno visok sadržaj histamina se nalazi u citrusima, avokadu, orašastim plodovima i sušenom voću.

9.      Kako ne postoji hrana koja ne sadrži histamin, šta je to što alergični mogu da jedu?

Ljudi alergični na histamin treba da biraju namirnice sa najmanjim sadržajem ove supstance. Predlaže se sveže kuvano meso i riba, bezglutenske žitarice (pirinač, proso, kukuruz, heljda, kinoa), sveže voće (jabuka, kruška, lubenica, dinja, grožđe), sveže povrće (izuzev spanaća, paradajza i patlidžana), biljna mleka (kokosovo, pirinčano, ovseno), sveže začinsko bilje, biljni čajevi, maslinovo ulje.

10.   Čega se još pored hrane treba paziti? (lekovi, alkohol, kafa…)

·        Osim hrane, pića koja u slučaju alergije treba izbegavati su alkohol (vino, šampanjac, pivo), kakao, kafa, crni i zeleni čaj, kombuha, kefir. Pojedini lekovi mogu blokoirati enzim diamin –oksidazu, zaduženog za razlaganje histamina. Ti lekovi su analgetici (acetilsalicilat), lokalni anestetici (prilokain), antiaritmici (propafenon), antibiotici (klavulonska kiselina, cefuroksim, izonijazid), antimalarici (klorokin), mukolitici (acetilcistein), bronhiolitici (aminofilin).

11.   Koja je dobra vest za trudnice? Šta to znači za ishranu budućih mama (kojima su se simptomi  intolerancije na histamin ublažili)?

Dobra vest za trudnice je da njihova posteljica luči mnogo diamin-oksidaze. Ukoliko su pre trudnoće bile osetljive na histamin, sada mogu da odahnu, jer će se simptomi ublažiti, ili nestati. Svakako treba da izbegavaju namirnice koje su pre graviditeta izazivale osetljivost.

12.   Predlog za dnevni meni?

Izbor namirnica u toku dana treba da je baziran na niskohistaminskim namirnicama.

Predlog dnevnog jelovnika:

Doručak:  pirinčane galete sa pesto sosom

Užina prva:  puding od čia semena i breskvi

Ručak:  potaž od bundeve; pečena riba; prilog od blitve; heljdin hleb

Užina druga: kriške lubenice

Večera: dinstana ćuretina sa prilogom od tikvica.

Tanja Bakrač

nutricionista-dijetetičar

specijalista za javno zdravlje